Na maloj tabli, polja su ista za sve. Figurama ne zanima ko ih pomera, niti odakle dolazi protivnik.

Šahovskom klubu „ Shadërvani “ u Prizrenu, ova tabla postaje mesto susreta dece iz različitih zajednica.

Među njima su Hena i Džani, dva šahista iz turske zajednice koje su ne samo razvile svoje šahovske veštine u ovom klubu, već su stvorile i prijateljstva sa albanskim, bosanskim i romskim vršnjacima.

Foca : Bošnjaci, Turci, Albanci i Romi, svi smo se okupili i igramo zajedno

„Šah sam naučio kod kuće od dede. Onda sam došao ovde i nastavili smo da igramo zajedno sa prijateljima. Bosanci, Turci, Albanci, svi smo se okupljali i igramo zajedno. Ovde sam se osećao veoma prijatno. Od tada sam učestvovao na tri prvenstva. Dva puta sam bio prvi u kategoriji do 8 godina i jednom u kategoriji do 10 godina“, rekao je .Za Henu, uspeh u šahu je samo deo onoga što je drži povezanom sa klubom.

Pored takmičenja i titula, ona se ističe i po druženju koje je ovde stvorila, druženje koja se nastavlja i van šahovske table i van igre.

Simiči: Ovde se svi družimo zajedno, Turci, Albanci i Bošnjaci„Šah sam u početku učila od oca i bake. Onda me je baka upisala na ovaj kurs, gde sam počela još više da se razvijam u šahu. Prve godine kada sam pohađala kurs, osvojila sam prvo mesto u kategoriji do 8 godina. Druge godine sam osvojila prvo mesto u kategoriji do 10 godina i učestvovala na Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori. A treće godine sam ponovo osvojila prvo mesto u kategoriji do 10 godina. Ove godine ću takođe učestvovati na Evropskom prvenstvu, koje će se održati u Grčkoj, na ostrvu Krit. Ovde se svi zajedno družimo, Turci, Albanci i Bosanci. Ovde se osećam veoma prijatno i dobro“, rekla je.

I igra se ne završava uvek kada se figure sakupe sa table. Za neku decu, to je bila samo početna tačka za stvaranje novih prijateljstava.

Jedan od njih je Muhamed Redža iz bosanske zajednice.U klubu je, pored šaha, pronašao i novi krug prijatelja, sa kojima svakodnevno komunicira.

Redža : Naučio sam da igram šah preko svog prijatelja

„Osvojio sam treće mesto na Šahovskom prvenstvu Kosova i član sam šahovskog kluba ‘Shadërvan’. Naučio sam da igram šah preko svog prijatelja. Ovde se družim sa Alionom , Efom , Ensarom i Henom “, rekao je.

Vremenom je šah postao i način međusobne komunikacije, pa čak i učenja stvari koje ranije nisu znali.

Bamir Ansar Žerka kaže da ga je, pored napretka u šahu, učešće u klubu zbližilo sa novim ljudima i učinilo da nauči malo jezika svojih prijatelja.

Žerka : Pored toga što se usavršavam u šahu, družim se i učim različite jezike.„Da budem iskren, učešće u klubu je bilo glavno. Pre sam znao kako se igra, ali sada znam tačno kako se igra… 17:33… Saradnja, da budem iskren, ranije nisam znao turski, ali ovde sam manje-više naučio turski. A osim toga, sa onima koji govore bosanski, na primer, ponekad i engleski ili uz pomoć trenera prevodimo… 18:13… Na primer, sa Artinom smo izašli, otišli smo da pijemo čaj… 10:26… Bilo je veoma dobro, razgovarali smo o mnogo različitih tema, nismo pričali samo o šahu jer kada smo u klubu obično pričamo samo o šahu“, rekao je .

I prijateljstvo koje je Bamir stvorio u klubu nije ostalo samo na njegovim rečima.

I za njegovu porodicu, ovo iskustvo je bio dokaz da šah može zbližiti decu, bez obzira iz koje zajednice dolaze.Žerka : Nije bilo prepreka, naprotiv, Prizren je mesto različitih kultura

„Šah je igra koja zaista utiče na razvoj dece. I molim majke i druge roditelje da što više podrže svoju decu, da provode vreme uz logičke igre, a ne uz elektronske igre… 30:38… Nije bilo prepreka, naprotiv, Prizren je mesto različitih kultura“, rekla je ona.

Prijateljstva koja su počela oko šahovske table vremenom su postala i način komunikacije među decom.Za Valjmora Bardhija, predsednika i trenera Šahovskog kluba ‘Shadërvan’, upravo u tome leži jedna od vrednosti šaha: sposobnost da zbliži ljude, čak i kada ne govore istim jezikom.

Bardhi: Šah je poznat kao sport koji povezuje, on je most između zajednica

„Šah je poznat kao sport koji povezuje, on je most između zajednica. Ujedinjuje zajednice. I zanimljivo je da su počeli da uče jezike međusobno . Slušajući, razgovarajući, komunicirajući. Ili ta dvojica koji ne znaju jezike, na primer, jedan govori turski, a drugi albanski, kada se ne razumeju, prevode i engleski i mogu da se dogovore, da se razumeju… 04:04… Sada, na primer, u ovom slučaju, imamo Muhameda, koji je Bosanac, i Henu, koja je Turkinja, koji igraju jedno sa drugim. Sada u ovom slučaju“, rekao je .Ali ovaj duh saradnje je deo samog načina na koji je klub izgrađen.

„ Shadërvan “ je osnovan u januaru 2023. godine i za kratko vreme je okupio šahiste iz različitih zajednica.

Bardhi: Jedini klub na Kosovu koji ima četiri zajednice

„Jedini klub na Kosovu koji ima četiri zajednice. Imamo Albance, Turke, Bošnjake i Rome. Pošto je grad Prizren multietnički, pošto i ja znam sva tri jezika, Prizrena, govorimo i engleski, ali pošto nam nije lako da govorimo tri jezika, računamo i Rome koje imamo, oni znaju albanski, tako da možemo da objasnimo naše treninge, naša predavanja tokom vežbi na sva tri jezika. Sve zajednice su učestvovale na prvenstvu Kosova. Turci su šampioni Kosova“, rekao je on.

Ovaj most između zajednica se gradi u prostoru koji sam klub nema trajno.

Klub ‘Shadërvan’ trenutno nema poseban prostor za trening. Deca se okupljaju i vežbaju u iznajmljenom prostoru, koji je, uprkos uslovima, postao mesto gde se redovno sastaju.Đurđehalo : Jedva smo pronašli ovo mesto, ali nije dovoljno za svu decu.

„Sada, da budem iskren, jedva smo pronašli ovo mesto za treniranje… 27:12.. Jer 30 dece je zainteresovano. I još 20 je zainteresovano, a gde ćemo ih smestiti? Nismo imali nikakvu podršku od opštine. Ove godine nismo dobili nikakve donacije od opštine. Ove godine su obećali veoma mali iznos, gradonačelnik ga još nije odobrio. I, neki od nas koji smo iz Predsedništva i Odbora, pomažemo koliko možemo. Samo što ovo ne dovodi do velikih rezultata za uzrasne grupe , kada nema dovoljno prostora, nije zdravo ni za mlade ovde. Nema svežeg vazduha, vidite koliko je vruće. Nema klima uređaja, nema prozora“, rekao je.

I upravo na ovom prostoru, gde se danas susreću Albanci, Turci, Bosanci i Romi, istorija šaha u Prizrenu ima ranije korene.To potvrđuje i Enver Đurđehalo, šahovski veteran koji je godinama deo ovog sporta u gradu.

On podseća da su u prošlosti u prizrenskom timu igrali šahisti iz različitih zajednica.

Đurđehalo : Nekada dve zajednice, danas Albanci, Bošnjaci, Turci i Romi u istom timu„Kada sam igrao, ekipa je imala 10 kandidata, 10 učesnika. Bilo je 6 seniora, jedna je bila žena, dve juniorke i jedan pionir. Bile su dve srpske seniorke. I bio je jedan Srbin, junior, i igrao je 5-6 godina. Onda su bili i Bosanci, jedan je čak imao i najveći uspeh u to vreme, dobio je titulu majstora FIDES-a, u Švajcarskoj. I igrao je za Prizren. Tada nismo imali Turke, kao što ih imamo sada. Nije bilo ni Roma. Sada u ekipi ima Albanaca, Bosanaca, Turaka i Roma. I dobro se slažu, unutar tih uzrasnih grupa nisam video ništa što ne pripada kulturi. Imaju porodično vaspitanje, dobro se ponašaju među sobom. Čak sam i ja, kao šahovski veteran, zadovoljan“, rekao je.

Pored svoje uloge u klubu kao šahistkinje u ženskoj grupi, Vjosa Curi-Simiči kaže da je saradnja između dece iz različitih zajednica postala prirodan deo njihovog svakodnevnog života.

Prema njenim rečima, čak i kada jezik postane barijera, deca pronalaze druge načine da se razumeju i sarađuju.Simiči: Deca su ista, ovde se osećaju prijatno

„Ne pravimo razliku, uopšte ne pravimo razliku, odakle deca dolaze. Za nas su sva deca ista. Imaju otvorena vrata i ovde se osećaju veoma prijatno… 09:22.. Za mene je veoma lako, jer govorim jezike i upoznata sam sa drugim zajednicama. Delile smo ceo naš život zajedno. Jer je Prizren region gde su sve zajednice koje postoje na Kosovu. Imamo ih ovde. I uvek smo sarađivali i živeli zajedno, tako da nemam nikakvih poteškoća u tom pogledu. Uzgred, možemo i da stvorimo mostove, čak i da dodatno osnažimo devojčice“, rekla je.

Vjosa Curi-Simiči je takođe selektorka ženske reprezentacije Kosova i ove godine će biti deo kosovske reprezentacije na Šahovskoj olimpijadi u Uzbekistanu.

U Klubu Šaha “Shadërvani ” samo ove godine dve šahistkinje kluba su proglašene šampionkama Kosova u svojim uzrastima, dok je Hena Simitčiu osvojila titulu šampionke u kategoriji G10 tri godine zaredom.

Obe će predstavljati Kosovo na Evropskom prvenstvu u Grčkoj.

Ali pored titula i medalja, u ovom klubu se postiže i nešto što se ne meri poenima.Za decu, igra je donela nešto više od takmičenja: prijateljstvo, komunikaciju i upoznavanje između zajednica.

I iako klub još uvek nema stalni prostor, prostor koji su stvorili među sobom postaje sve veći i veći.​

Ova priča je realizovana od strane Centra za inovacije i razvoj (CFID) i Kosovapress-a, u okviru zajedničkog projekta sa UNMIK-om koji ima za cilj izgradnju poverenja među zajednicama na Kosovu.