Samo nekoliko koraka ih deli jedne od drugih.

Katolička crkva, Pravoslavna crkva kao i Džamija stoje jedna pored druge u samom srcu Prizrena.

Ovi objekti nisu samo spomenici vere, već i svedočanstvo da su različite zajednice živele i nastavljaju da žive jedna pored druge.

„Mogu reći da je Prizren primer jer su ovde istorijski postojale mnoge kulture, preplitanje kultura, raskrsnica kultura. Prizren je istorijski kroz vekove bio mesto gde su dominirali hrišćanstvo i katolicizam, a kasnije tokom perioda je došao islam, zatim kao što znamo prethodnici Osmanskog carstva bila je Srpska carevina, tako da su ovde saživeli do danas. Posebnim ga čini činjenica da ovde žive Albanci katoličke vere i Albanci islamske vere, pravoslavni Srbi, Bošnjaci, Romi. Ako negde postoji tolerancija, onda je to ovo mesto“, rekao je on.

Grad Prizren je poseban primer međureligijske harmonije, a najveći uticaj, prema rečima Šana Zefija, generalnog vikara Prizrenske biskupije, ima blizina verskih objekata koji donose i duh međusobnog poštovanja.

„Iz vazdušne perspektive, između katoličke crkve, pravoslavne crkve i džamije reč je o 50 metara, a imamo i jevrejsku zajednicu čiji je kulturni centar tik uz katedralu, i to je mnogo uticalo. To je dalo drugačiju sliku Prizrenu jer posebno sa zapada i sa istoka neprestano dolaze u ovu crkvu, dolaze dobro odeveni i sa marama, i dali su dobar primer, znaju da su došli u sakralni hram… Ova blizina sve više utiče na topljenje onog mentaliteta da je sve iz kulture samo naše, a ne svih građana Kosova“, rekao je on.

Isti duh opisuje i predsednik Odbora Islamske zajednice u Prizrenu, Valon ef. Ibrahimi. On kaže da različite zajednice ne samo da žive jedna pored druge, već stalno sarađuju kako bi sačuvale harmoniju koja karakteriše grad.

„Uvek imamo različite susrete kojima smo zadovoljni, ali ove susrete koje organizujemo činimo kako bismo još više dodali vrednost našim odnosima, različitim kulturama koje su ovde, ali takođe ovu ulogu cene i drugi koji dolaze i posećuju grad Prizren… Grad Prizren je, kao što znate, poznat kao grad sa visokim kulturnim vrednostima, kao i tradicijom i običajima koje imamo. To su zajednice koje se razlikuju i po verskim ubeđenjima, ali koje poštuju jedne druge i imamo veoma isprepletanu, dobru i pravu harmoniju u tom pogledu… Kada imamo bilo šta što bi bilo u korist grada, društva i zajedničkog saživota, trudimo se da to tretiramo sa najvećom ozbiljnošću“, izjavio je on.

Za njega je činjenica da se verski objekti nalaze jedni pored drugih svedočanstvo harmonije koja se negovala generacijama, ali koju prenose i na buduća pokolenja.

„Dakle, sama činjenica da se crkva, džamija i druge zajednice koje imaju svoja ubeđenja mole u svojim hramovima, pokazuje činjenicu da je i u prošlosti postojala veoma široka verska harmonija, a mi se trudimo da to održimo, negujemo i prenesemo na buduće generacije koje dolaze posle nas“, rekao je on.

Ali duh saživota u Prizrenu nije ograničen samo na verske objekte.

On se oseća u svakoj ulici starog grada, tamo gde su se istorija, kultura i tradicije različitih zajednica preplitale vekovima.

Prema rečima turističkog vodiča Đenija Krasnićija, upravo je to bogatstvo ono što Prizren čini posebnim u očima posetilaca.

„Prizren je multietničko, višekulturno mesto u kome žive različite zajednice, na primer Turci, Bošnjaci, mali procenat Srba, kao i veliki procenat Albanaca. Godinama unazad imali smo i saradnju i harmoniju među zajednicama. To se odrazilo i na turiste koji dolaze ovde, koji se oduševljavaju ili na njih ostavlja veoma veliki utisak“, izjavio je on.

Ovaj put koji povezuje crkve i džamiju prolazi i pored zanatlijskih radnji.

Ovde se različite vere, jezici i tradicije susreću svakog dana, ne samo na gradskim trgovima, već i u radionicama gde se zanati čuvaju sa kolena na koleno. Važnu ulogu u ovom kulturnom mozaiku ima i Udruženje žena „Orkide“, koje okuplja žene iz različitih zajednica radi očuvanja ručnih radova i karakterističnih tradicija Prizrena.

Keravan: Od obuka do novih prijateljstava: Udruženje „Orkide“ kao tačka spajanja za žene iz zajednice u Prizrenu

Mi smo udruženje koje su osnovale žene Prizrena… Organizujemo kurseve i obuke u različitim oblastima za žene… Žene koje ovde učestvuju u većini slučajeva se angažuju dobrovoljno… Među nama postoji veoma dobra komunikacija i veoma jaka povezanost… Žene su veoma zadovoljne ovim aktivnostima. Srećne su što u Prizrenu postoji takvo udruženje, jer ovde imaju priliku da pohađaju obuke i steknu nova znanja… Istovremeno stvaraju i nova prijateljstva“, rekla je ona.

Do sada je ovo udruženje organizovalo kurseve u mnogim oblastima, kao što su ručni radovi za kuću, slikanje, radovi u drvetu, radovi na šajak, dizajn nakita, reljefni radovi i kursevi za izradu tradicionalnih prizrenskih vezova.

Za Maricu Tatar, koja je poreklom iz Hrvatske i već godinama živi u Prizrenu, ovo udruženje nije samo mesto gde se uče ručni radovi, već i gde razgovaraju o svakodnevnim brigama jedna sa drugom.

„Ja sam ovde veoma zadovoljna. Ovde nije samo posao. Ovde imam i prijateljice. Razgovaramo jedna sa drugom o brigama, šetamo, izlazimo zajedno, bilo na popodnevnu kafu, bilo uveče. Naravno, rad je na prvom mestu, ručni rad. Upravo iz tog razloga sam oduvek volela i prijateljstvo. To se često dešava. Dolazim i boravim ovde sa velikim zadovoljstvom. Takođe mnogo volim i ručni rad. Veoma smo bliske jedna drugoj. Ne sastajemo se samo ovde, već i napolju, pa čak i na pijaci. Ćaskamo i lepo se provodimo“, izjavila je Tatar.

I zanatska instruktorka Venera Rada kaže da u ovom udruženju razlike nikada nisu bile prepreka.

„Ne verujem da postoji ikakav problem. To znači da smo mi navikle na ovaj ambijent, mi živimo svi zajedno u Prizrenu, tako da ne pravimo nikakve razlike… U udruženju se znamo po imenima, a ne po pripadnosti. Nema nikakvog problema među nama i ne pravimo nikakve razlike“, rekla je ona.

Završetkom ovih kurseva u ovom udruženju, ali i u drugim udruženjima koja deluju u Prizrenu, žene stiču iskustvo i spremne su da otvore i sopstveni biznis.

Jedna od ovih žena je i Gulsen Halabak, koja je nakon završetka kurseva, zajedno sa ženom iz albanske zajednice, već otvorila svoju radnju sa tradicionalnom odećom.

Ovim Halabak poručuje da je u gradu Prizrenu saradnja moguća i na većim koracima.

„Ideja nam je pala na pamet nakon obaveštenja moje mame, koja je učestvovala na kursu koji je držala organizacija ‘Ec ma ndryshe’, a držala ga je naša partnerka Sebahate Kabaši. Uzimajući u obzir da je Prizren veoma multietničko mesto, imale smo želju da odgovorimo potrebama svake zajednice bez ikakvih izazova“, izjavila je ona.

I Zejhane Celina je žena iz albanske zajednice koja je otvorila sopstveni biznis. Za nju zanat nije samo profesija, već i način da se stvore prijateljstva i zbliže zajednice.

„Puno smo sarađivale, i još uvek sarađujemo. Kada smo držale kurseve, držale smo multi… multietničke kurseve, jer kao što je poznato, mi u Prizrenu imamo i Albance, i Turke, i Bošnjake, i Rome, a sada su se pojavili i Egipćani. Tako da za nas to nije ništa nepoznato ili novo, jer smo mi uvek živeli u sredini sa mnogo nacionalnosti. Mi smo znale i još uvek znamo da poštujemo osobu druge vere, ili koja može biti druge vere ali i druge nacionalnosti. I za mene, i za društvo iz drugih zajednica koje nam je blisko, mi se veoma lepo slažemo“, rekla je ona.

Ona kaže da se saživot ne odražava samo u odnosima među ljudima, već i u poznavanju više jezika, jer je prema njenim rečima ono što spaja Prizrence upravo to što mogu da govore jezikom jedni drugih.

Međutim, saživot u Prizrenu se ne čuva samo kroz tradiciju, već i kroz institucije koje rade na njegovoj podršci.

Jedna od njih je Komora zanatlija i preduzetnika Prizrena, koja već godinama okuplja zanatlije iz različitih zajednica i stvara im mogućnosti za profesionalni razvoj. Ali, pored podrške biznisu, prema rečima predsednika Afrima Tejecija, najveća vrednost Komore je to što ona odražava sam multietnički karakter Prizrena.

„Sama činjenica da je grad Prizren multietnički grad, i Komora je registrovana u nadležnom Ministarstvu kao multietnička komora, gde u predsedništvu imamo predstavnike iz svake zajednice i imamo značajan broj zanatskih i artizanskih delatnosti, a imamo i mnogo žena. Na primer, u ženskom departmentu imamo preko 120 članica žena, od kojih 18–20 iz romske zajednice, 11 iz bošnjačke i preko 20 iz turske. Otvoreni smo jer je i registracija komore izvršena kao Multietnička komora, stoga mi bez razlike želimo da sačuvamo ovu toleranciju, pošto je i grad Prizren u svojoj istoriji grad tolerancije i suživota, i mi bez ikakvih problema radimo sa zajednicama uopšte“, rekao je on.

Za Tejecija, zanatstvo je služilo i kao most saradnje među mladima koji su uključeni u projekte i kojima je pomognuto da razviju svoje biznise.

„Srećna je okolnost što je omladina danas veoma posvećena zanatima i to nas motiviše da radimo još više za ovu sjajnu omladinu. Zbog toga što u stručnim školama već postoji veliko interesovanje za izučavanje zanata, formirali smo i omladinski departman gde su oni u partnerstvu sa školama deo Komore preduzetnika i zanatlija; organizovali smo 4–5 seminara i poslali 4 grupe u inostranstvo da vide kako se radi van zemlje u tom zanatu, u Koblencu, i dve grupe u Tiranu da vide kako se odvija rad u tim kompanijama“, rekao je on.

Istu procenu deli i sekretar Zanatske komore Kosova, Afrim Rada. Prema njegovim rečima, zanatstvo nije bilo samo izvor života, već i jedan od stubova koji je održao suživot u Prizrenu.

„Saradnja sa različitim zajednicama je toliko utkana u njih same da se takva razlika i ne izražava, to je tradicija koja traje godinama odavno, jer su takve delatnosti bile karakteristična tema određene zajednice. I taj suživot u Prizrenu doveo je do stvaranja bliskosti među samim zanatlijama, jer su u celini toliko kompaktni. Zanatska zajednica, bez obzira na nacionalnu pripadnost, predstavlja jednu čitavu porodicu“, izjavio je on.

Blizina crkava i džamija u istorijskom centru grada, kao i saradnja između institucija, udruženja i zanatlija, učinili su Prizren simbolom dijaloga, tolerancije i poštovanja među zajednicama na Kosovu.

Ova priča je realizovana od strane Centra za inovacije i razvoj (CFID) i Kosovapress-a, u okviru zajedničkog projekta sa UNMIK-om koji ima za cilj izgradnju poverenja među zajednicama na Kosovu.