„U svakom slovu, reči, stihu, pesmi, naći ćeš me. Ja sam Bljerina koja ostaje budna između korica ove knjige i osmehuje se životu. Dragi čitaoče, kad god prelistaš ovu knjigu, uvek ćeš me naći budnu. Budnu za bolje dane…“

Napisano u jednoj od knjiga Blerine Murtezi

„Rođena sam slobodna i slobodna želim da budem. Ovo je moj san…“

Sedeći u svojim kolicima, sa tri knjige u rukama, Bljerina posmatra decu kako se igraju u blizini parka. Njihov radosni šum podseća je na daleko vreme, pre nego što je napunila 15 godina – godine kada je sve izgledalo lako, pre nego što je život otvorio vrata potpuno drugačijoj stvarnosti.

Treće dete porodice Murtezi počelo je da ima zdravstvenih problema, a kasnije joj je dijagnostikovana „mišićna distrofija“, bolest koja joj je onemogućila hodanje.

Priča Bljerine Murtezi počinje sećanjima iz njenog detinjstva: puno života, mnogo boja i beskrajnih snova.

„Ja sam Bljerina Murtezi, imam 32 godine. Ovo je moja priča, nisam rođena kao osoba sa posebnim potrebama. Sa 15 godina bila sam primorana da sedim u invalidskim kolicima. Bilo mi je veoma teško da to prihvatim. Prihvatila sam to sa mukom, ali uz pomoć društva pokušala sam da to prihvatim. Osnovnu školu sam završila u školi „Dardanija“ u Rakaju, Uroševu, a jednu godinu srednje škole sam završila u Prištini u Resursnom centru za učenje i savetovanje „Perparimi“.

Ona nikada ne želi da bude tretirana kao osoba sa invaliditetom, čak ni kada je primorana da traži prava i pristup, jer u njihovom odsustvu njen život postaje sve teži.

Nije mogla da nastavi školovanje, a danas smatra da je nemoguće čak i pronaći posao. Živi samo od penzije određene za paraplegičare i tetraplegičare, malog iznosa koji nikada nije dovoljan da zadovolji njene mesečne potrebe.

„Čak ni u invalidskim kolicima, nisam stala, nisam stala i nastavila sam. Čak i danas, nastavljam sa isto, ne želim da se osećam kao osoba sa posebnim potrebama. Jer nisam rođena takva, rođena sam slobodna i slobodna želim da budem. Ovo je moj san.“

Stihovi nose težinu svega što Bljerina oseća i želi da kaže. Gubitkom brata, doživela je još jedan udarac u svom životu.

Blerina je 2018. godine objavila svoju prvu zbirku poezije. „Guxo“, „Êndrat e mia“ i „Buzëqesh për të nesërmen“ su tri naslova njenih knjiga.

„2018. godine sam dobila titulu pesnikinje. Ono što me je navelo da počnem da pišem je moje društvo. Smrt mog brata mi je takođe dala snagu, to sam nekoliko puta pomenula, moj brat je bio najjači razlog da ne odustanem, da uspem, da stignem tamo gde sam danas. Teško mi je da govorim i izrazim ono što mi je u srcu, zato sam pisala. Nisam stala, uvek sam radila vežbe u nadi da ću jednog dana hodati.“

Ono što je najviše uznemirava je kada je ljudi oko nje ne uključuju ili se prema njoj ponašaju drugačije.

„To je iscrpljujuća bolest, iscrpljujuća jer mi nije dozvolila da izrazim ono što osećam. Kada vidim ljude kako prolaze, čini mi se kao da ne postoje, kao da se sa mnom ponašaju s ignorisanjem, ne znam, to je veoma čudno, ali znam da imam veliko srce i nastavljam, ne stajem ponovo.

Tridesetdvogodišnja Bljerina Murtezi iz Uroševaca sada čeka objavljivanje svoje četvrte knjige, koja govori o društvu.

Bljerina Murtezi

Jun 2025.godine.