Izložba koja donosi istoriju i kulturu zajednica Roma, Aškalija i Egipćana je samo jedan od načina na koje se grade mostovi između zajednica.

Na Multietničkom festivalu, održanom ovog leta, ove priče su iznete u javni prostor kroz izložbe i aktivnosti koje su imale za cilj da ospore predrasude i stereotipe.

Ali za organizaciju, učešće se ne završava festivalom.

Nastavlja se kroz saradnju između zajednica, aktivnosti koje stvaraju veštine i mogućnosti, i kroz podršku mladima u obrazovanju.

Denis Avdiu – službenik programa u VoRAE i organizator Multietničkog festivala„ Multikulturalni festival je aktivnost koju organizujemo već osam godina i normalno je da, kao i svaki festival, ima svoje izazove u pogledu angažovanja i poruke koju želimo da prenesemo“, rekao je Denis Avdiu , organizator Multietničkog festivala

Ovaj put, deo ove poruke je prenet putem mobilne izložbe, koja je putovala iz jednog grada u drugi, donoseći pred građane Kosova istoriju, kulturu i tradicije zajednica.

Ali festival nema samo za cilj da predstavi kulturu ovih zajednica.Kroz saradnju sa drugim zajednicama, cilj je da zajednice imaju više prostora i mogućnosti da se uključe u društvo.

„Uključivanje ajednice romskih, aškalijskih i egipćanskih zajednica je jedan od naših ciljeva u društvu normalno. Saradnjom sa svim zajednicama pokušavamo da romske, aškalijske i egipćanske zajednice imaju uticaj u društvu, da budu uključene u svaki aspekt, počevši od zapošljavanja, od uključivanja u kulturne aspekte, promocije njihovih kultura, i romske, aškalijske, egipćanske zajednice su veoma saradljive u tom pravcu”, rekao je on.

Prema rečima direktora organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana, ovaj duh saradnje se ogleda i u učešću drugih zajednica.„Oduvek smo imali veoma dobro i veliko učešće različitih zajednica na našem festivalu. Pored romske, aškalijske i egipćanske zajednice, imali smo i umetnike i pripadnike albanske, bosanske, turske i drugih zajednica koji su dolazili i putem svojih nastupa pokušavali da pošalju ovu poruku jednakosti, poruku sličnosti. Sve te vrednosti koje ovaj festival pokušava da promoviše u našoj zemlji već osam godina“, rekao je on.

Jedan od partnera VoRAE -a je Terre des Hommes, sa kojim organizacija razvija aktivnosti usmerene na socijalnu inkluziju i integraciju zajednica.

Za Pajtima Zećirija iz Terea des Homes, važan deo ovog procesa je da zajednice ne budu samo korisnici, već i učesnici u kreiranju aktivnosti.

Pajtim Zećiri , Terre des Hommes,

„ Zaista je veoma neophodno aktivno uključivanje zajednica i verujem da su te zajednice učestvovale i u organizaciji i u pružanju ideja za festival, jer kada se to radi zajednički, tretira se kao ko-kreacija i onda su rezultati uvek bolji “, rekao je on.

Uključivanje ne ostaje samo na sceni festivala.U okviru toga, žene i devojke su imale priliku da učestvuju u praktičnim aktivnostima, kroz koje su učile nove veštine i razmenjivale iskustva.

Među njima je bila i devetnaestogodišnja Dašurije Jahja iz Mitrovice, koja je deo aktivnosti VoRAE -a već godinu dana.

U ovoj aktivnosti, ona je, zajedno sa drugim ženama, bila uključena u učenje veza kroz zanimljiv i praktičan metod.Za Dašuriju ovo je samo jedno od iskustava koja su doprinela veštinama koje je stekla učestvujući u aktivnostima organizacije.

Dašurije Jahja , učesnik u aktivnostima VoRAE

„Mnogo mi je pomoglo jer smo se zabavili… Šila sam nekoliko haljina, šila sam za mamu, i počela sam malo da radim od kuće jer jedna moja poznanica u Mitrovici pohađa i završava kurs šminkanja, a ja nastavljam sa rođakom i prijateljicama “, rekla je.Pored krojenja, Dašurija trenutno pohađa kurs šminkanja i kaže da bi u budućnosti volela da osnuje sopstveni posao.

„Bilo mi je veoma zanimljivo jer mnogo uživamo u učenju i završili smo i druge kurseve. Završila sam kurs krojenja, sada završavam kurs šminkanja … želeli bismo da otvorimo salon šminkanja , mogli bismo da otvorimo i dizajnersku radnju, za haljine, želeli bismo da otvorimo jednu“, rekla je.

Mogućnosti za uključivanje ne zaustavljaju se na kulturnim ili praktičnim aktivnostima.Još jedna oblast u kojoj se traže jednake mogućnosti je obrazovanje.

Na Univerzitetu „Hadži Zeka“ u Peći, kroz projekat „Podrška studentima romske, aškalijske i egipćanske zajednice“, studenti se podržavaju ne samo u akademskom aspektu, već i u razvoju svojih ličnih i društvenih veština.

Deo ovog procesa je i mentor Nora Dragaj, koja direktno radi sa studentima.

Nora Dragaj , mento

„Tokom angažmana koje smo imali sa studentima, trudili smo se da im pružimo ličnu podršku pored akademske podrške u vezi sa njihovim akademskim studijama… Verujem da je to imalo veliki uticaj na njih, jer smo sproveli mnoge akademske obuke, imali smo sastanke sa drugim studentima, učestvovali smo u raznim obukama, obavljali smo vannastavne aktivnosti i to je uticalo na njih da razviju svoje meke veštine, komunikacijske veštine, veštine timskog rada i mnoge druge stvari kako se ne bi osećali loše, već jednostavno da budu jednaki sa svim ostalim studentima kao što su na univerzitetu“, rekla je ona.

Za Noru , važan deo ovog procesa je izgradnja poverenja sa studentima.Kroz stalne sastanke, kaže da su uspeli da razgovaraju i o izazovima sa kojima se suočavaju.

„Ali ja i ja kao mentor bila sam veoma zadovoljna jer smo uspeli da približimo ove studente nama. Dostigli smo tu udaljenost da oni mogu da izraze te izazove koji su bili važni i mi da im damo rešenja za te izazove”, rekla je ona.

Jedan od studenata koji je deo ovog projekta je Ujkan Kameraj, student druge godine Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment.Za mladog Egipćanina, učešće u projektu je takođe poslužilo kao prilika da se zbliži sa drugim studentima i stvori saradnju.

Ujkan Kameraj – student Univerziteta „Hadži Zeka“.

„Zahvaljujući mjenoj [ Norinoj ] posvećenosti i druženju, ona nas je socijalizovala, zbližila nas sa nama samima i pružila nam priliku da sarađujemo sa njima, da nam pomognu u učenju“, rekao je.Za Ujkanija, ovo iskustvo ga je zbližilo sa drugim studentima.

On kaže da je danas saradnja na univerzitetu dobra i da su studenti iz zajednica uključeni u razne studentske aktivnosti.

Za njega, poruka drugima je jednostavna.„Moja poruka svima je da smo svi jednaki, bez razlike“, rekao je.

Na kraju krajeva, inkluzija se ne gradi samo na jednom festivalu ili aktivnosti.

Stvara se kroz upoznavanje, saradnju i jednake mogućnosti – svakog dana, u zajednici, u školi i u društvu.

Ova priča je realizovana od strane Centra za inovacije i razvoj (CFID) i Kosovapress-a, u okviru zajedničkog projekta sa UNMIK-om koji ima za cilj izgradnju poverenja među zajednicama na Kosovu.