Osvojio je navijače golovima poput ovog.

I pored dobre igre, dres je ono što je na fudbalskom terenu važnije od etničke pripadnosti.

Tako je za mladog fudbalera Beljgima Jašarija sport postao mesto gde je pronašao podršku, poštovanje i poverenje.

To je dokazano i nakon što je dečak aškalijske zajednice fizički i verbalno napadnut tokom utakmice zbog svoje etničke pripadnosti.

Reakcija saigrača, kluba i sportske zajednice pretvorila se u jasnu poruku protiv predrasuda i u podršku suživotu.

Jašari: Kada sam bio napadnut, tim je stao uz mene i motivisao me

„Tim me je u tom trenutku veoma dobro dočekao. Videli su me isto, nisu pravili razliku. Svi su me gurali napred, dali su mi motivaciju i mnoge druge stvari. Tim mi je dao motivaciju da nastavim dalje“, rekao je.

Podrška koju je dobio od saigrača, fudbalera i građana ojačala je njegovo uverenje da se predrasude mogu prevazići kada ljudi stoje jedni uz druge.

„Osećao sam se veoma dobro jer to nisam očekivao. Takođe sam se osećao veoma dobro jer su me sada podržavali iskusni fudbaleri , kako iz Kosova, tako i iz reprezentacije Albanije. Učinilo me je da se osećam još bolje to što mi je sada i Edon Zhegrova poklonio svoje kopačke. Mnogo mu hvala. Sada su bili, znate, i ljudi koji su me zvali na večere, ručkove, znaš, trudili su se da se osećam kao da zaboravim situaciju”, rekao je on.

Beljgin Jašari je započeo svoju fudbalsku karijeru u FK Kosovo Polje, prvobitno kao sakupljač lopti. Tamo je trener primetio njegov talenat i otvorio mu put da postane deo tima.

„ Što se tiče fudbala, kada sam počeo, kao mali, počeo da gledam utakmice Kosova Polja, i kada se Kosovo Polje kvalifikovala u Superligu Kosova. Sviđalo mi se kao timu i sa prijateljima, dolazio sam da gledam zabave radi. Trener kluba mi je takođe omogućio da sakupljam lopte, da budem sakupljač lopti. I tada, kada je bilo akcije protivničkog tima, uzeo sam loptu da je zadržim, vratio sam je drugom prijatelju. Takođe sam počeo da driblam, da radim tehniku, veštine, da pokušavam. I sada, kako je vreme prolazilo, direktor me je video, znate, ranije, i on je radio, radio driblinge … 01:19… I naterao me je da, da počnemo da treniram. Sada, kada sam počeo da treniram, to je bila prva nedelja treninga za mene, delovalo je veoma radosno, znate, sa svim mojim mogućnostima da pokušam koliko god je to moguće, datim sve od sebe … 04:25… “Meni je stvar koja mi se najviše dopala bila je od trenera koji mi je najviše verovao, od svih, imao sam nekoga, na primer, kao levu ili desnu ruku, imao sam trenera, Artana Rešitija”, rekao je on.

Čak i u fudbalskoj školi Pro Priština, razlike ostaju van linija zelenog terena.

Dres za njih je isti za sve, dok je jezik koji ih spaja trčanje za loptom.

Tamo se suživot ne uči u teoriji, već se gradi u svakom dodavanju, u svakom treningu i u svakoj utakmici.

Trener Škumbin Sopjani kaže da u akademiji osnovanoj 2021. godine nema mesta za etničke podele, već samo za talenat, disciplinu i poštovanje.

„ Imamo decu iz različitih zajednica. Veoma sam ponosan na njihova dostignuća. Jedan od njih je bio Biljali. Biljali je igrač koji će nas sutra učiniti ponosnim, nadam se da će predstavljati boje naše reprezentacije. Imamo i nekoliko drugih. Veoma sam zadovoljan njima, posebno njihovim ponašanjem, korektni su. I u Pro Prištini postoji taj duh da su svi pod okriljem Pro Prištine i svi se bore za zastavu Pro Prištine. Ovde nema etničke podele, svi su jedna porodica i svi se dobro provode. Učestvovali smo i na međunarodnim turnirima, na kojima su učestvovale i manjine. I sa nadom da su nas ovaj i svi turniri na kojima smo bili predstavili na najbolji mogući način. I takođe sam ponosan što imamo i druge zajednice u našoj fudbalskoj školi Pro Prištine “, rekao je on.

Za Sopjanija, ovaj duh je još više ojačan poslednjih godina.

On kaže da je kolebanje dece iz zajednica da se bave sportom značajno smanjena i da se etničke razlike sve više zamenjuju poštovanjem i saradnjom.

Sopijani: Poštovanje i saradnja su trijumfovali nad predrasudama i prezirom

„ Da budem iskren, s obzirom da sam i sam deo škole koja ima učesnike… učestvuju i različite zajednice, mogu slobodno reći da je ovo već potpuno nestalo. Ne na bolje, ali se mnogo, mnogo, mnogo promenilo na bolje. Te podele „ti si ovakav“ ili „ti si onakav“ više ne postoje. Glavno je da su sva deca jednaka i nadam se da se u budućnosti ova tema neće ni razmatrati… “, rekao je.

Za trenera Pro Prištine, sport je jedan od najboljih načina da se deca zbliže i sačuvaju od predrasuda

„ Moja poruka njima biće veoma jasna: Što se više bave sportom. Sport je prilika koja socijalizuje decu, sport je prilika koja ih oprema za život, priprema decu za život, priprema ih kako da se ponašaju u društvu, kako da se ponašaju na ulicama, kako da se ponašaju svuda. Sport je takođe ono što ih drži podalje od nekih puteva na kojima deca ne bi trebalo da budu“, rekao je on.

Među talentovanim igračima PRO Prištine je i Biljal Stolaku, član egipatske zajednice.

Za njega, fudbal nije samo sportska aktivnost, već i mesto gde se sklapaju prijateljstva i provode najlepši trenuci sa saigračima, posebno tokom treninga.
„Uglavnom radimo kondicione vežbe i pokrete sa loptom… Ovde se odlično provodimo. Spremamo se za trening, vozimo se kombijem, šalimo se sa prijateljima i zabavljamo se zajedno“, rekao je.

Deo ovog kluba je i jedanaestogodišnji Adis Mustafa, iz romske zajednice, tvrdi da će mu dobrodošlica koju su mu prijatelji pružili na početku ostati u sećanju dugo vremena.

„Veoma lepo, prijatno. Mnogi… koji su znali da sam iz zajednice, učinili su me veoma srećnim jer su rekli da ne morate da se plašiš, nema potrebe, mi ćemo te braniti. Veoma su ljubazni i ne morate da se loše ponašate “, rekao je.

Za njega, prijateljstva stvorena u klubu nastavljaju se i van treninga, dok je njegova poruka vršnjacima da ne odustaju od svoje strasti i talenta, bez obzira na etničku pripadnost.

Erdis Sopjani takođe prenosi istu poruku, koji trenira u Pro Prištini već šest godina.

„Imao sam ih 5 godina, sada sam počeo da igram fudbal trenirajući na običnoj travi, sada sam počeo da igram profesionalno u fudbalskim timovima… Potpuno je fer, potpuno isto, poštujemo ih… nema jednakosti. Dobro smo ih primili, pozdravili smo ih srcem, lepo smo im govorili , dali smo im hrabrost “, rekao je.

I Kron Bekoli veruje da fudbal zbližava decu bez obzira na njihovo poreklo. On kaže da u timu nema mesta za predrasude.

„Saradnja sa njima je veoma dobra, što znači da se odlično provodimo sa njima, nemamo problema. Trudio sam se da budem primer drugima, odnosno da ih zbližim sa mnom, odnosno zato što su isti kao i mi“, rekao je.

Uključivanje dece iz različitih zajednica u sport podržavaju ne samo klubovi, već i opština Kosovo Polje.

Direktor sporta, Ilber Keljmendi, kaže da je u gradskim klubovima sada postalo normalno da članovi različitih zajednica treniraju i takmiče se zajedno.

„ Ne, nije bilo problema, nema problema. Dakle, oni su izuzetno dobrodošli. Čak i u Fudbalskom klubu Kosova Polje postoje fudbaleri u mlađim uzrastnim grupama koji su deo zajednice i igraju zajedno sa Albancima. Takođe imamo i u drugim klubovima, na primer u Fudbalskoj školi Pro Priština, gde su fudbaleri iz zajednica i oni su izvanredni, i nema nikakvog razdvajanja između Albanaca i zajednice Aškalija i Egipćana”, kaže Keljmendi.

On procenjuje da je tokom godina saradnja između zajednica u sportu još više ojačala, jer su klubovi stvorili okruženje u kojem se sva deca tretiraju jednako.

„ Mislim da su videli da nema problema i da su svi jednaki. Zato ih većina Albanaca i sportskih klubova koje vode Albanci sada dočekuje na fantastičan način, tako da nema razlike. Oni koji žele da rade, oni koji žele da se bave sportom imaju otvorena vrata i imaju podršku opštine Kosovo Polje “, dodaje on.

Keljmendi najavljuje da se očekuje da će opština imati koristi i od programa koji podržava UEFA, kroz koji će imati priliku da treniraju besplatno i da budu opremljeni potrebnom sportskom opremom.

Na kraju, poruka koja dolazi sa fudbalskog terena je jača od bilo kakve predrasude.

Priča o Belginu Jašariju, prijateljstva stvorena u Pro Prištini i podrška lokalnih institucija dokazuju da sport može da gradi mostove tamo gde razlike često stvaraju podele.

Jer kada lopta počne da se kotrlja, dres postaje jedini identitet koji je važan.​

Ova priča je realizovana od strane Centra za inovacije i razvoj (CFID) i Kosovapress-a, u okviru zajedničkog projekta sa UNMIK-om koji ima za cilj izgradnju poverenja među zajednicama na Kosovu.